Navodi da je opozicija procijenila da treba da verifikuje mandate, ali da sada treba da odu korak dalje.
Beogradski politički analitičar Dragomir Anđelković, inače blizak Miloradu Dodiku, ocjenjuje, povodom konstitutivne sjednice srbijanskog parlamenta na kojoj su potvrđeni mandati poslanika novog skupštinskog saziva, a poslanici vlasti zakletvu položili u sali, dok su to poslanici opozicije učinili u holu, da je takvo ponašanje opozicije bilo očekivano, “s obzirom da nema dileme da su izbori bili pokradeni” i da je opozicija morala da nastupi na način koji oduzima legitimitet skupštini, dok je, kako dodaje, ponašanje vlasti bilo iznenađenje, jer se ponašala “pomalo kao opozicija”.
„Opozicija, kad je već ušla u parlament, morala je nešto da uradi, morala je da nastupi na način koji oduzima legitimitet skupštini. Opozicija je zaključila da je otpor kroz institucije bolji nego otpor van institucija, ali moraju da motivišu ljude i za djelovanje na ulici. Očekivalo se ovako nešto. Možda je iznenađenje da je vlast primjenila istu taktiku – dočekala je opoziciju transparentima i parolama, što je uistinu neobično. Imali smo vlast koja se i dalje ponaša pomalo kao opozicija“, smatra Anđelković u emisiji Newsnight na TV N1.
Dodao je da je sjednica pokazala kakvi su kao zemlja i društvo.
„Imali smo nasilje nad opozicijom, pretresanja, podsjeća nas na to da vlast može da radi građanima šta hoće kad se tako ponaša prema opoziciji pred kamerama… Imali smo sve ono što je i do sad obilježavalo naš život u parlamentu“, ističe Anđelković i dodaje da vlast takvim ponašanjem šalje poruku da se „Srbija neće mijenjati, ostaće ista“.
S druge strane, kaže da se opozicija ponašala na način na koji su građani očekivali.
Navodi da je opozicija procijenila da treba da verifikuje mandate, ali da sada treba da odu korak dalje.
„Mogli bi da naprave paralelni parlament, koji bi pokazao da je ovaj u sjenci. Trebalo bi da se sve digne na viši nivo, da diskutuju o važnim stvarima pred kamerama, da bi pokazali svijetu da opozicija učestvuje u parlamentu, ali ga ne priznaje kao legitiman. Ako se sve vrati u institucije koje su trule, to nije dobar način“, kaže on i dodaje da „ovo treba da bude samo stavljanje noge u vrata, da režim ne može da zatvori ta vrata, a onda idemo dalje“.
Precizirao je da bi „opozicija trebalo da napravi tijelo koje bi oličavalo alternativni parlament, gdje bi se čula prava diskusija, i koje bi se obratilo zvaničnim pismom svim međunarodnim centrima, počev od EU pa nadalje“.
Smatra i da su jučer konačno mogli da vide ko je prava opozicija, „vidjeli smo i da Srbija protiv nasilja i koalicija oko Novog DSS nastupaju kao prava opozicija“.
Na pitanje da li će očekivana rezolucija EP o izborima o Srbiji, o kojoj bi trebalo da se glasa za dva dana, nešto promjeniti, on podsjeća da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, „ali itekako mogu da budu značajan faktor ako su u korelaciji sa zvaničnim stavovima značajnih država EU“.
Kaže i da su Nijemci poslije odlaska bivše kancelarke Angele Merkel počeli da mijenjaju stav prema Srbiji.
„Nijemci neće u svom dvorištu evropsku Kolumbiju, gdje se kradu izbori, te ozbiljnije reaguju. Rezolucija može da bude okidač za ozbiljniji pristup Njemačke i nekih drugih zemalja“, ocjenjuje.
Dodaje i da Vučić, preko svojih prijatelja u EP, uspijeva da prenese stvar na geopolitiku, „jer mu to daje neku vrstu kišobrana, pa da kaže – ‘oni mene napadaju zbog toga što nisam uveo sankcije Rusiji i zbog Kosova, a to nije tačno, dao je sve šta je mogao u vezi sa Kosovom, a krije se iza te priče“.
A o tome šta misli o najavi da bi moglo da dođe do zamrzavanja pretpristupnih sredstava za Srbiju zbog svega, on kaže da će to da pogodi građane i lokalne samouprave, „to nije dobar način, EU ne bi trebalo da nas dodatno kažnjava, oštricu sankcija treba usmjeriti prema režimu, u suprotnom će samo ojačati Vučića, koji navija za to da nam uvedu sankcije pa da nas ubjeđuje da je to razlog svih naših ekonomskih nedaća“.
Navodi da i vjerovatno Vučić očekuje rezoluciju EP, ali da opozicija ne treba da čeka šta će on uraditi, već treba da dela, „dosta je bilo pasivnosti“.
„Da li je to alternativni parlament, ili serija performansa, ili počinjanje pasivnog otpora. Nešto od toga moraju da urade da bi narod bio ohrabren da istraje u maratonu, jer Vučićev režim neće biti – ne pobijeđen, nego ograničen demokratskim sredstvima u institucijama, već van institucija“, poručuje on.
A na to da li će nešto zavisiti od toga ko će biti predsjednik skupštine, kaže da neće, jer je Vučić vlada, „a premijerka je do sada bila njegova sekretarica, samo što nam se (Vučić) ne pojavi kao patrijarh“.
Od dinamike opozicije, poručuje da zavisi energija kod građana.
„Ako opozicija prihvati da ovaj parlament nije legalan i nastavi da djeluje i van njega, onda stvari nisu ispale onako kako Vučić želi, mislim da ne smiju regularno da djeluju kroz parlament. Mogu da ne učestvuju u radu regularno, već povremeno da dolaze, ako se stalno budu svađali sa vlašću, narod će da ogugla… Skupština je crna, nelegalna. A kad pričamo o borbi opozicije, onda ona treba da ima mnogo nijansi. Neka u opoziciji cvjeta mnogo cvetova, ali neka to koordiniraju“, poručuje Anđelković.
(N1)
(308)
