“I ove godine najviše pohvala dobili smo na račun sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti”, navodi se u novinskom izvještaju novinske Tanjug u kome se uopće ne spominje kritika upućena Srbiji zbog poricanja genocida u Srebrenici.
Mediji u Srbiji dali su golemi publicitet usvojenoj Rezoluciji EU Parlamenta o napretku Srbije, ističući u prvi plan pohvale aktuelnoj vlasti Srbije zbog poduzetih reformi. U svim novinskim izvještajima bez iznimke, koji se mahom baziraju na pisanje Tanjuga, izostavljen je dio Rezolucije koji se odnosi na genocid počinjen u Srebrenici.
Niaime, zastupnici Evropskog parlamenta, u okviru rasprave o Izvještaju o napretku Srbije, usvojili su amandman slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa o Srebrenici, u kojem se između ostalog navodi da “Parlament žali zbog ponavljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih srpskih zvaničnika” te naglašava da je “priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU”.
U nastavku teksta pročitajte integralnu vijest Tanjuga koju su objavili svi vodeći mediji u Srbiji a u kojoj se ne spominju ni Srebrenica ni genicid!
Evropski parlament je ogromnom većinom od 503 glasa „za” usvojio Rezoluciju o Srbiji, kojom se konstatuje napredak zemlje na putu pristupanja EU.
Protiv je bilo 85, a uzdržanih 47 poslanika.
Normalizacija odnosa sa Kosovom ponovo je naznačena kao ključna za dalji napredak Srbije.
Rezolucijom se ukazuje na potrebu jačanja reformi posebno u oblasti vladavine prava, a Rezolucija o Srbiji u osnovi ima izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera, prenosi Tanjug.
On je ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije.
Srbija je i ove godine najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti.
Najviše pažnje i ovoga puta Evropski parlament dao je oblasti vladavine prva u Srbiji uz konstataciju da je napredak u toj oblasti ključan za celokupni napredak Srbije ka članstvu u EU.
Posebno se insistira na nezavisnosti pravosuđa, jačoj borbi protiv korupcije i organzovanog kriminala kao i na obezbeđivanju uslova za medijske slobode i slobodu izražavanja.
Evropski parlament pohvalio je Srbiju za konstruktivne bilateralne odnose u regionu, ali i naznačio važnost normalizacoje odnosa sa Kosovom.
Srbija se poziva na primenu svih do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu se posebno insistira na formiranju Zajednice srpskih opština.
Naglašava se važnost ubrznja „nove faze dijaloga” koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz „definisani pravno obavezujući sporazum”, a od Evropske službe za spoljne poslove traži se ocenjivanje rada obe strane u procesu ispunjavanja obaveza.
Rezolucija o Srbiji ove godine ima istovetan deo teksta kao i Rezolucija o Kosovu u kome se naglašava se „multietničku prioroda i Kosova i Srbije” kao i činjenicu da „etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu”.
(2641)
