Veza mi je bila skoro pa savrsena a poslije toga i brak sve nam je bilo super skoro nikada nismo imali nikakvih problema.
Nikada se nismo svadjali i uvijek smo bila najveca podrska jedno drugome,sve do jedne veceri kada samo dosao kuci pijan i ponio se prema njoj kao najveci skot.
Ona je kao i svaka zena docekala me na vratim i jedva cekala da mi nesto kaze a ja nista nisam progovorio nego sam joj samo…opalio samar to je bilo prvi puta da dignem ruku na nju.
Nista mi nije rekla sam je otisla u svoju sobu i zakljucala se,a ja naravno tipicni balkanac nisam joj htio ni prici da se izvinim.
Ujutro kada sam ustao vidio sam da su vrata otvorena i nije je bilo u sobi,odmah sam krenuo da je trazim uzeo sam telefon da je zovem i bio je poziv obavjestenja.
Ona je to jutro poginula u saobracajnoj nesreci i na najgori moguci nacin saznao sam da je bila trudna i to mi je htjela reci one noci kada sma je udario.
Nikada u zivotu sebi to necu oprostiti jer sma ja kriv za sve,tolio puta sam zelio da s ei meni isto to dogodi da i ja poginem.
Izvor: ispovesti.com
(1624)
