Prije dvije godine deda je ležao u bolnici i ja otišao da mu odnesem supicu i još nešto što mu je baba spremila.
Sad dok deda jede supicu, ja pričam sa njegovim lekarom kaže on dekica je dobro, za dva tri dana će da ga pusti kući.
I sad ja ga pitam za kuče pošto imamo istu rasu tj dobermane, kako mu je ker pošto sam ga video kod veterinara pre nedelju dana i lekar kaže malo glasnije ma gotov je, jede on ali to je slabo, danas sutra ima da umre.
Sve to čuje moj deda i kaže “drži ovu poluhladnu supu idi kući donesi mi neko mesište, cigare i rakiju, kad već umirem noćas hoću da umrem kao čovek”.
Pola sata ja i doktor njemu objašnjavamo da smo pričali o psima ali jok deda ne veruje.
Evo Bogu hvala deda živ i zdrav ali i dalje veruje da ga samo Bog spasio da te noći ne umre.
Izvor: ispovesti.com
(832)
