RUSKI ZLOČINI IZMIČU PRAVDI: “Teško da će se neko od Rusa naći pred jednim od dva tribunala UN-a”

Ukrajinci ne žele samo pobjedu. Žele i pravdu, ali imajući u vidu sve slabosti međunarodnog pravnog sistema, kao i njegovu sporost, vjerovatnoća nekog značajnog procesa udaljena je godinama – ako do njega ikada i dođe.

 

 

Piše: Boško JAKŠIĆ 

 

Rat u Ukrajini traje i, po svemu sudeći, neće se prekinuti ni ove godine, a da li je moguće organizovati suđenje ruskim arhitektama agresije i izvođačima ratnih zločina za koje je već prikupljena dokumentacija?

 

 

Brutalnosti ruskog rata pojačavaju zahteve Ukrajinaca i najvećeg dela zapadnog sveta da se istraže, optuže, uhapse i osude agresori i njihovi komandanti, uključujući i Vladimira Putina.

 

 

POKRENUT POSTUPAK

 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i zvaničnici u Kijevu intenzivirali su napore da svetske lidere uvere u potrebu formiranja posebnog tribunala koji bi utvrdio da li su ruski vojnici i funkcioneri u Moskvi odgovorni za zločine. Prilikom nedavne dodele evropske nagrade za ljudska prava je izjavio da je to “istorijska odgovornost” Zapada.

 

 

”Važno je delovati sada, ne čekajući da se rat završi”, poručio je Zelenski putem videolinka na ceremoniji u Strasbourgu na kojoj su poslanici Evropskog parlamenta ukrajinskom narodu dodelili Nagradu za slobodu misli nazvanu po slavnom sovjetskom nuklearnom fizičaru, a kasnije vodećem disidentu Andreju Saharovu. Poseban sud za zločine ruske agresije “neophodan je da bi se zaštitili sloboda, ljudska prava i vladavina prava”, rekao je Zelenski urgirajući da se to “što pre pretvori u realnost”.

 

 

Suđenje Putinu bi trebalo organizovati ove godine, smatra i Ser Geoffrey Nice, bivši tužilac Slobodanu Miloševiću, koji posebno izdvaja ratni zločin napada na infrastrukturu koja je vitalna za preživljavanje civila.

 

 

Već u prvim nedeljama posle ruske invazije 24. februara, pred dva međunarodna suda sa sedištem u Den Haagu – Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) i Međunarodnim sudom pravde (MSP) – pokrenuti su postupci za ratni zločin, dok istragu vode i organi nekoliko država poput Nemačke, Velike Britanije ili Španije. Tokom rata bilo je izveštaja o ratnim zločinima počinjenim na obe strane, ali ruski daleko nadmašuju ukrajinske.

 

 

Osim MKS-a, za procesuiranje ratnih zločina mogu da budu formirani ad hoc sudovi koji se jednokratno bave konkretnim sukobom kao što je bio slučaj sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

 

 

Za najnoviji sukob na tlu Evrope mogao bi da bude nadležan i MSP s obzirom na to da pojedini pravni stručnjaci smatraju da napad Rusije na Ukrajinu predstavlja zločin agresije koji je definisan kao upotreba oružane sile od države protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili nezavisnosti druge države. Ova institucija, kao glavni sudski organ Ujedinjenih nacija, nadležna je za sporove između država i ne sudi pojedincima.

 

 

Kijev je pred MSP-om već pokrenuo postupak u kojem optužuje Rusiju za planiranje genocida, a predstavnici Moskve nisu se ni pojavili na prvom saslušanju. Ukoliko bi na kraju bila doneta presuda protiv Rusije, njeno sprovođenje palo bi na teret Saveta bezbednosti UN-a u kojem Rusija kao stalna članica ima pravo veta. Iz Moskve poručuju da samo Savet bezbednosti, a ne Generalna skupština, može da formira neki takav sud i više se bave prikupljanjem dokaza o ukrajinskim zločinima u Donbasu od 2014.

 

 

Ideju formiranja posebnog suda koji bi pod okriljem UN-a istražio i osudio moguće ruske ratne zločine prihvatila je krajem novembra predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen sa ciljem da politički ublaži frustracije Ukrajinaca i njihovih saveznika. Ministri pravde zemalja G7 razmatrali su predloge o formiranju suda u Berlinu.

 

 

Ukrajina je već održala nekoliko suđenja za ratne zločine na osnovu prikupljene dokumentacije o gađanju kolone civila u Irpinu, na trasi humanitarnog koridora ili granatiranje porodilišta u Mariupolju. Spremaju se dokazi za masakr u Buči, predgrađu Kijeva, gde su u martu posle ruskog povlačenja otkrivene masovne grobnice. Ili nedavnih zločina u gradu Bahmutu u istočnom regionu Donbasa.

 

 

Novi sud trebalo bi da bude demonstracija ozbiljnosti s kojom svet uzima optužbe za ruske ratne zločine počinjene od početka invazije, a da li je međunarodni pravni sistem opremljen da istražuje i sudi ruskim zvaničnicima, čak i ako nezavisni istražitelji raspolažu evidencijom koja ukazuje na ratne zločine?

 

 

Portal Politico u tekstu pod naslovom “Hej Putine, gde ćeš da pobegneš?” piše o “prikrivenim bojaznima” da bi mogao da završi pred Sudom pravde, poput Slobodana Miloševića. Teza svakako da godi ušima Zelenskog i njegovih saveznika, ali je ozbiljno problematična. Iz više razloga.

 

 

Da bi Putin izašao na optuženičku klupu, Rusija bi u ratu morala da bude poražena. Kao što je proces u Nürnbergu održan posle sloma nacističke Nemačke. Šanse da Rusija bude vojno poražena od Ukrajine su minimalne. Mnogo je i drugih prepreka na tom dugom i prezahtevnom putu. Recimo proceduralnih.

 

 

Otkako je postao operativan 2002, MKS se bavi genocidom i zločinima protiv čovečnosti, a od 2018. i zločinima agresije. Problem je što na listi osnivača tribunala nema ni Rusije, ni Ukrajine ni Sjedinjenih Država, iako je Kijev potvrdio jurisdikciju suda.

 

 

TEŠKO MOGUĆE

 

Da bi se nekom pojedincu sudilo pred MKS-om, on pre svega mora da bude uhapšen. S obzirom na to da sud nema policiju, oslanja se na pomoć država članica u hapšenju osumnjičenih. Samo je teoretska mogućnost da bi Rusija isporučila svoje osumnjičene vojnike, a kamoli zvaničnike Kremlja, a MKS ne dozvoljava suđenja u odsustvu.

 

 

Radi se, takođe, o složenom, skupom i dugotrajnom procesu formiranja jednog takvog tribunala, kao što se videlo koliko su trajale pripreme za sud za bivšu Jugoslaviju. Zelenski predlaže zaobilaženje dugih tužilačkih procesa, ali teško da je to moguće.

 

 

Sudilo bi se za zločin agresije, što nije teško dokazati, ali pravni stručnjaci ocenjuju da je izuzetno teško dokazati nameru da se počini ratni zločin. Kremlj retko komentariše ovakve optužbe protiv svojih snaga i demantuje da su njegove trupe ubijale civile. Rusija jeste potpisnik Ženevske konvencije iz 1949. koja zabranjuje ubijanje civila, razaranje nevojnih objekata, torturu i egzekucije – sve za šta Kijev optužuje Moskvu – ali konvencije nemaju međunarodni mehanizam za njihovo sprovođenje.

 

 

Ukrajinci ne žele samo pobedu. Žele i pravdu, ali imajući u vidu sve slabosti međunarodnog pravnog sistema, kao i njegovu sporost, uprkos efikasno prikupljenoj kolekciji hiljada dokaza i podrške za međunarodni sud, verovatnoća nekog značajnog procesa, a presude posebno, udaljena je godinama – ako do njega ikada i dođe. Teško da će se neko od Rusa naći pred jednim od dva tribunala UN-a. Veće su šanse da neko od ruskih zvaničnika ili vojnih lidera eventualno bude procesuiran pred sudom drugih država nego pred nekim od međunarodnih sudova.

 

(Oslobođenje)

(37)

RUSKI ZLOČINI IZMIČU PRAVDI: “Teško da će se neko od Rusa naći pred jednim od dva tribunala UN-a”

| Kolumne, Slider, Šokantno, Vijesti |
About The Author
-