Slika Meseca Lucifera koja se pojavila još 31. marta 2020. u magli alarmirala je korisnike interneta kao rezultat koju je oblikovao.
Ljudi koji koriste društvene mreže poput Tvitera i Instagrama primetili su da je Mesec uokvirivao lik Palog anđela, kompoziciju Aleksandra Kabanela.
Fotografije su izazvale užas i bes kod tviteraša koji su izjavili da je to znak tokom pandemije koronavirusa.
Priča o padu Lucifera je ilustracija udaljenosti od Boga i potvrđivanje odvojenosti koja je zaštitni znak i priroda stvaranja i pad svesti i morala.
Odlivajuća nebeska sila koja je bila važna za pokretanje i zadržavanje (i povlačenje puta) stvorila je segment spoznaje (Boga) koji ga je pokrenuo.
Ovaj “deo” pobožnosti uključuje motivaciju za stvaranje, uvid u stvaranje i sposobnost da se prati i množi.
To je zato što je postojao i postoji samo Bog, kao početak i kraj. Dakle, božanska svest je urođeni deo, u žarištu, svega u stvaranju. Ipak, jedno od prisustva odvojenosti u strukturi i kapacitetu je samo to: izgled, a ne skrivena stvarnost.
Prepoznatljiva je i uporediva sa urođenom pobožnošću duha, zlobna je jer odbacuje njenu strašnu prirodu i istinu.
Bog deluje kroz stvorenja, “instrumente” Njegove volje i sile. Mnogo je takvih stvorenja u univerzalima misli, nebu i paklu (astralni univerzumi) i u materijalnoj strukturi. Među njima su sveti glasnici i demoni i brojne različite životinje za koje se redovno misli da su izmišljene.
Smatra se da su izmišljeni za osnovnu aktuelnost koja se obično, na ovoj ravni, ne pojavljuju u fizičkoj strukturi. Bilo kako bilo, oni postoje u našem ukupnom pamćenju (sirene, vilenjaci i tako dalje) naše stvarnosti (između rođenja) u astralnom univerzumu (nebu i paklu).
Stvaranje je u skladu s tim linijama i u spoznaji struktura i kapaciteta neophodno je da ti kapaciteti i strukture dobro funkcionišu. Da bi se radilo mora se izdržati.
Urođene karakteristike nebeske prirode, kada se okrene stvaranju kao cilju i metodama za sebe, pokreće stvaranje praksama koje uključuju zaborav, trajnu i čak svrhovitu zlobu.
San na ovaj način obmanjuje svest u diskretnim strukturama da prihvati da je ono što vidi i sa čime se odnosi istinito. Otuda je pokrenut izvanredni točak „Samsare“ (rođenje, život, smrt, vaskrsenje).
(Espreso.rs)
(623)
