U vezi smo preko 5 godina i neko veče nazovem djevojku da se vidimo, da prošetamo…
NE MOŽE, nema vremena, kaže mora po kući da radi, da pomaže mami.
OK, ne moraš, ali ja moram da te vidim mislim u sebi.
Spremim se brzo, kupim nekih čokladica, grickalica, sjednem u auto i odem pred njenu kuću koja se nalazi nekih 20 minuta vožnje da joj to sve dam i da je usput vidim.
Taman dolazim pred kuću, gledam joj u prozor od sobe i uzimam mobitel da je nazovem da izađe, kad zvoni moj mobite.
ONA moja djeovojka.
U međuvremenu se spremila, kupila slatkiša i došla pred moju kuću. 100% rođeni jedno za drugo, veliki sam sretnik jer ovakvih ljubavi nema mnogu na ovom svijetu.
Izvor: Ispovesti.com
(4258)
